Taksi prevoz u Beogradu

Mnogi smatraju da je vožnja taksijem luksuz, ali ponekad to je i potreba. Lično, često se vozim taksijem zato što sam u stalnom konfliktu sa vremenom, a iskreno mi i prija da zaobiđem čekanje gradskog prevoza i gužvanje u istom, naravno, kada finansije to dozvoljavaju. Mnogi ljudi koje poznajem smatraju da je to bespotrebno bacanje para, dok je druge čak strah da uđu u taksi. Najbolji su mi oni koji me pitaju što trošim novac na vožnje taksijem, a isti ti imaju svoje automobile! Sve u svemu, istina je da ima raznih taksista i da sva udruženja nisu ista, ali treba prepoznati one pouzdane.
Evo nekoliko znakova raspoznavanja onih "dobrih" i "loših":

• Nikada ne zaustavljam taksi koji na svojoj tabli nema oznaku radio stanice. Šansa je velika da je u pitanju "divljak" i da neće ispoštovati cenovnik.

• Sedam na zadnje sedište jer je udobnije i preglednije za prikaz taksimetra.

• Prvo što pogledam kad uđem u kola je da li je taksimetar podešen na Start cenu (trenutno je to 170 dinara). Ukoliko nije, odnosno ako je veća, ljubazno zamolim takistu da taksimetar podesi na Start koji je važeći.

• U toku vožnje, ako taksimetar odkucava po 3 dinara veći iznos, sve je u redu. Ako se pak vrti neviđenom brzinom, vrlo je verovatno da je štelovan da Vam naplati veći iznos od pređenog. U tom slučaju, zaustavite taksi na nekoj bliskoj lokaciji dok cena ne bude previsoka ili nastavite do svog odredišta i tražite od taksiste da Vam napiše račun za plaćanje vožnje.

• Uvek obratim pažnju da li je na taksimetru označena tarifa 1 - dnevna ili 2 - noćna (skuplja).

• Ukoliko idete do ili od aerodroma, vožnje možete unapred naručiti, po uobičajenim cenama prevoza.

Iz mog iskustva, definitvno se kao najbolji pokazao "Pink taxi" koji je ujedno i najbrojniji u Beogradu.

http://www.pinktaxi.info/index.html